Uverenja su duboko ukorenjene misli koje oblikuju naš pogled na svet i sebe. Ona nastaju kroz različita iskustva, često u ranom detinjstvu, pod uticajem roditelja, učitelja, vršnjaka ili društva. Negativna uverenja mogu biti izuzetno snažna i uporna, utiču na naše ponašanje i samopouzdanje.
Jedno od najčešćih negativnih uverenja je: “Nisam dovoljno dobra.”
Ovo uverenje se razvija u kroz negativne kritike, poređenja s drugima i visoke zahteve i očekivanja. Ove poruke, bilo da su direktne ili indirektne, postepeno se ukorenjuju u našoj podsvesti i postaju glavni filter kroz koji posmatramo sve svoje vrednost i rezultate. Znaci ovog uverenja:
1. Preterana samokritičnost:
Osoba često kritikuje sebe, bilo da je reč o izgledu, veštinama ili postignutim rezultatima; Fokusira se na svoje greške i mane, umesto na uspehe i pozitivne osobine.
2. Perfekcionizam:
Postavlja nerealno visoke standarde za sebe i oseća se neuspešno ako ih ne ispuni; Često se oseća preopterećeno jer teži savršenstvu u svemu što radi.
3. Strah od neuspeha:
Izbegava nove izazove ili prilike zbog straha da će se pokazati nedovoljno dobrom; Oseća se paralisano pri pomisli na mogućnost neuspeha.
4. Potreba za potvrdom:
Traži stalnu potvrdu i priznanje od drugih kako bi se osećala vrednom; Oseća se nesigurno ako ne dobije dovoljno pohvala ili priznanja.
5. Poređenje sa drugima:
Konstantno se upoređuje sa drugima i oseća se inferiorno; Veruje da su drugi bolji, uspešniji ili vredniji od nje.
6. Umesto da slavi uspehe, umanjuje ih:
Kada postigne nešto značajno, umanjuje svoj uspeh i pripisuje ga sreći ili spoljnim okolnostima; Teško prihvata komplimente i često ih odbacuje.
7. Izbegavanje izlaganja:
Izbegava situacije u kojima bi mogla biti ocenjena ili kritikovana, poput javnih
nastupa ili preuzimanja odgovornosti; Boji se da će biti otkrivena kao “nedovoljno dobra”.
8. Nisko samopouzdanje:
Ima nisko mišljenje o sebi i svojim sposobnostima; Oseća se nesigurno i često sumnja u svoje odluke.
9. Odlaganje:
Odugovlači sa zadacima zbog straha da neće biti dovoljno dobri; Često odlaže stvari jer se boji neuspeha ili kritike.
10. Preuzimanje previše posla:
Ima tendenciju da preuzme previše obaveza kako bi dokazala svoju vrednost; Često oseća preopterećenje i iscrpljenost
zbog želje da se dokaže.
11. Izbegavanje konflikata:
Teško izražava svoje potrebe i želje zbog straha da će biti odbijena ili kritikovana; Često se povlači ili prećutkuje kako bi izbegla sukobe i sačuvala harmoniju.
12. Osećaj nepotpune sreće:
Iako postigne ciljeve, oseća se kao da nešto nedostaje ili kao da nije zaslužila uspeh; Teško se opušta i uživa u trenutku jer se oseća neadekvatno.
Ovi znaci mogu pomoći osobi da prepozna uverenje “Nisam dovoljno dobra” i počne raditi na
njegovom prevazilaženju.
Kako naš um funkcioniše kod negativnih uverenja?
Traženje potvrde: naš um nesvesno traži situacije koje potvrđuju negativno uverenje. Osoba sa uverenjem: “Nisam dovoljno dobra” će se fokusirati na kritike i neuspehe, umanjujući značaj pozitivnih povratnih informacija i uspeha.
Filtriranje informacija: informacije koje se slažu sa uverenjem se pamte i dobijaju veći značaj, dok se informacije koje ga opovrgavaju često ignorišu ili umanjuju. To znači da će osoba lakše zaboraviti pohvale, ali će dugo pamtiti kritike.
Ponašanje i odluke: osobe sa negativnim uverenjima često donose odluke i ponašaju se na način koji
potvrđuje njihova uverenja. Na primer, osoba može izbegavati prilike za
napredovanje zbog straha od neuspeha, što dalje učvršćuje osećaj nesposobnosti
Zašto naš um radi ovo?
Potreba za doslednošću – naš um voli doslednost i stabilnosti. Kada imamo uverenje, naš um će raditi na tome da sve informacije uskladi sa tim uverenjem kako bismo održali stabilnu percepciju sveta, čak i ako ta percepcija nije pozitivna.
Zaštita od neizvesnosti – negativno uverenje, koliko god bilo štetno, pruža osećaj predvidljivosti. Znajući
šta da očekujemo, naš um izbegava neizvesnost i potencijalni emocionalni šok.
Naučeni obrasci – Mnoga negativna uverenja potiču iz detinjstva i oblikovana su ponavljanim iskustvima i porukama. Naš um je naučio da ih prepoznaje i ponavlja, smatrajući ih “normalnim” obrascima razmišljanja i ponašanja.
Otkriti negativno uverenje i razumevanje ovog mehanizma koji naš um koristi je prvi korak ka promeni. Uverenja mogu biti snažna, ali nisu nepobediva. Svesnost, posvećenost i uporan rad na sebi mogu vam pomoći da prevaziđete negativna uverenja i izgradite pozitivniju sliku o sebi. NLP tehnike mogu pomoći u identifikaciji i promeni negativnih obrazaca razmišljanja i ponašanja.
Tehnike kao što su reprogramiranje uverenja i vizuelizacija pozitivnih ishoda mogu biti vrlo korisne.
Okružite se ljudima koji vas podržavaju i veruju u vas. Njihova podrška može biti ključna u procesu promene uverenja.