Upotrebite NLP sa decom
Kada se vašem sedmogodišnjaku uruši toranj koji satima pravi od kockica on bude uznemiren, tužan i razočaran. Izgovara reči poput: ”Ne mogu ja ovo da napravim.”
Porumeni u licu, oči mu zasuze i ne dozvoljava nikome da mu priđe.
Pokazujete mu kako bi to mogao bolje da uradi a on vas ne sluša.
Kako biste ga vratili u igru i sprečili odustajanje, potrebna vam je njegova pažnja.Odlučite da mu skrenete pažnju na njegove sposobnosti.
Taj dijalog bi mogao da izgleda ovako:
Roditelj: “Reci mi koliko si ti reči naučio iz engleskog jezika?”
Dete: ”Puno!”
Roditelj: ”To je bilo dosta teže nego ovo slaganje kockica, zar ne?”
Dete: ”Daaa”.
Roditelj: ”Jesi li uvek znao nabrojati tako puno domaćih i divljih životinja?”
Dete: ”Neee”.
Dete će već početi da se smeška jer je fokusiran na svoje sposobnosti umesto na svoj trenutni problem sa slaganjem kockica.
Roditelj: ”Da li si fudbal znao da igraš tako dobro i kada si bio mali?”
Dete: ”Neee”.
Roditelj: ”Da li si znao da skijaš kada si bio beba?”
Dete: ”Neee”.
Na ovaj način ćete mu skrenuti pažnju na ono u čemu je dobar i siguran.
Vratiće samopouzdanje uz pomoć samo par vaših rečenica i može biti spreman da se vrati kockama i pravljenju tornja.
Ovog puta će biti znatiželjan da čuje i prihvati vase savete i trikove ako ih imate.
Biće fokusiran da uspe i uskoro ćete čuti uzvik oduševljenja:”Ja to mogu.”
Ovo je mali primer gde se promenom fokusa sa problema na sposobnosti i uspehe deteta radi na jačanju samopouzdanja.
Uverenje: ”Ne mogu ja ovo…” stvara ljutnju i dovodi do odustajanja.
Uverenje: ”Ja to mogu”, jača samopouzdanje deteta i vraća radost.
Deca koja imaju pozitivno mišljenje o sebi i svojim sposobnostima su zdovoljna, samostalna I lako komuniciraju sa drugima.
Korisno je imati na umu koliko je važno kako se obraćamo deci i kako ih možemo vratiti na put istrajnosti umesto odustajanja.
NLP se bavi našim resursima i može biti primenjeno u radu sa decom.