Kako razumemo negacije?
Naš mozak je neverovatno složena mašina sa puno različitih karakteristika. Poseban je po načinu na koji komuniciramo sa drugim ljudima, i po načinu na koji interpretira jezik tj reči koji koristimo. Sposoban je za razumevanje suptilnih jezičkih nijansi.
Zanimljivo je da naš um ima sklonost prema pozitivnim izjavama. Kada kažemo: „volim te“ ili „želim da budem s tobom“, on to jasno obrađuje i shvata. Međutim, kada su u pitanju negativne izjave poput „ne treba da brineš”, mozak se suočava sa izazovom. Naša svest ima tendenciju da se fokusira na ‘treba da brineš’ umesto na ‘ne’, i potajno dovodi do osećaja zabrinutosti.
Istraživanja nam sugerišu da je ovaj fenomen povezan sa načinom na koji mozak obrađuje reči. Fokusiran je na ključne reči i njihove sličnosti, a ne razlike, što može dovesti do nesporazuma, u situacijama gde se one koriste.
Često se obraćamo detetu rečima:“Pazi da ne padneš“ ili „Nemoj da prospeš“ i dogodi se baš to, jer dajemo direktnu sugestiju da prospe ili padne.
Osim što komuniciramo sa drugim ljudima mi smo u komunikaciji na prvom mestu sa sobom.
Kada pokušavamo izgubiti višak kilograma ili održati težinu, pogrešno pitanje postavljamo sebi skoro svakog dana:“ Šta je to što ne treba jesti?”
Naš um ne konstatuje negaciju kao pojedinačnu reč i umesto toga, obrađuje reči koje slede nakon negaciju, fokusira se na njih, stvara slike a stalno razmišljanje o zabranjenoj hrani može dovesti do želje za tim namirnicama.
Umesto toga možemo se zapitati: “Koje zdrave namirnice su meni potrebne?”
Uvid u ovu karakteristiku našeg mozga može nas naučiti kako možemo postati veštiji u komunikaciji sa samim sobom i sa drugima.
Način na koji razmišljamo i govorimo o stvarima utiče na našu percepciju i način na koji se osećamo. Kada smo svesni svojih misli i govora, možemo promeniti način na koji razmišljamo i stvoriti pozitivniji stav.